UVOD

To što smo i vi i ja morali da pređemo mukotrpno dug put možemo zahvaliti tome
što nismo otkrili, nismo shvatili četiri istine. Koje četiri? To su: plemenita istina o patnji, plemenita istina
o nastanku patnje, plemenita istina o prestanku patnje i plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje.

(Digha nikaya, 16)

Dhamma­ćakka­ppavattana sutta, Budino učenje o četiri ple- menite istine, bila je osnovna nit koju sam godinama koristio u svojoj praksi. To smo učenje koristili u našem manastiru u Tajlandu. Budistička teravada škola smatra ovu suttu esencijom Budinog učenja. Ova jedna jedina sutta sadrži sve što je neop- hodno za razumevanje Dhamme i za prosvetljenje.

Premda se Dhamma­ćakka­ppavattana sutta smatra prvim govorom koji je Buda održao posle probuđenja, ponekad volim da mislim da je on svoju prvu propoved održao onda kada je sreo asketu na svom putu u Varanasi. Posle prosvetljenja u Bod Gaji, Buda je pomislio: “Ovo je tako suptilno učenje. Verovatno da re- čima ne mogu izraziti ono što sam otkrio i zato neću podučavati. Jednostavno ću do kraja života sedeti pod bodi drvetom.”

Za mene je ovo veoma zavodljiva ideja, jednostavno oti- ći, živeti sam i ne petljati se sa problemima društva. Međutim, dok je Buda tako razmišljao, Brama Sahampati, stvoritelj sveta prema hinduizmu, prišao je Budi i ubedio ga da ipak treba da[..]

 

Excerpts From: Ajahn Sumedho. “Četiri Plemenite Istine”